Kosmos kao večito pitanje

Anketa pitanja vezana za svemir

Formirala sam pitanja na osnovu svoje teme ovog bloga i pitala okruženje u godišnjem razdoblju od 15 do 30 godina. Pitanja su glasila:

1. Da li bi voleo/la da posetiš svemir kada bi to bilo omogućeno?

2. Da li smatraš da je istraživanje svemira važno za budućnost čovečanstva?

3. Da li bi studirao/la astronomiju, astrofiziku, vazduhoplovno inženjerstvo?

4. Da li misliš da postoji život van Zemlje?

5. Da li veruješ u hipotetičku zamisao da postoji multiverzum, odnosno više univerzuma?

6. Da li bi trebalo uvesti međunarodni zakon kojim bi veštačka inteligencija ima punu primenu u svemirskim organizacijama(NASA, CNSA, Roscosmos...)?

7. Da li bi zabranio/la korišćenje životinja u svrhu naučnih istraživanja?

8. Da li smatraš da obrazovni sistem treba da uvede programe koji podstiču svest o svemiru i njegovoj ulozi u budućem razvoju čovečanstva?

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Na osnovu pitanja zabeležila sam odgovore:

1. Da li bi voleo/la da posetiš svemir kada bi to bilo omogućeno?

- DA(75%) ; NE(25%) 

2. Da li smatraš da je istraživanje svemira važno za budućnost čovečanstva?

- DA(81%) ; NE(19%) 

3. Da li bi studirao/la astronomiju, astrofiziku, vazduhoplovno inženjerstvo?

- DA(13%) ; NE(87%) 

4. Da li misliš da postoji život van Zemlje?

- DA(44%) ; NE(56%) 

5. Da li veruješ u hipotetičku zamisao da postoji multiverzum, odnosno više univerzuma?

- DA(19%) ; NE(81%) 

6. Da li bi trebalo uvesti međunarodni zakon kojim bi veštačka inteligencija ima punu primenu u svemirskim organizacijama(NASA, CNSA, Roscosmos...)?

- DA(38%) ; NE(62%) 

7. Da li bi zabranio/la korišćenje životinja u svrhu naučnih istraživanja?

- DA(69%) ; NE(31%) 

8. Da li smatraš da obrazovni sistem treba da uvede programe koji podstiču svest o svemiru i njegovoj ulozi u budućem razvoju čovečanstva? 

- DA(50%) ; NE(50%) 

-------------------------------------------------------------------------------------------

Na osnovu ove ankete sam izvela zaključak:

Svemir je slobodan za dugoročno istraživanje. Deo stanovništva je zaintrigiran njime i koristi je kao temu svakodnevnog razgovora. Svemir jeste nepredvidiv, ali ipak treba da mu pružimo priliku. Njegova beskonačnost je, subjektivno, najbolja osobina, jer ne možemo postaviti granice i stalno će biti prostora za dodatne informacije, teorije, eksperimente itd. I ako u Srbiji nije popularno studirati astronomske nauke, to ne znači da ne može da se njena aktuelnost drastičnost poveća. Srbija nema tradicionalnu, veliku vladinu svemirsku agenciju, ali aktivno razvija svemirski sektor korz akademske, istraživačke i nevladine organizacije. Uz to, i druge programe, mnoge teme, pa čak i svemir bi mogle da dostignu svoj sjaj kod ljudske rase.

Galileo Galilej(1564-1642)

Galileo Galilej je bio italijanski astronom, fizičar, matematičar i filozof, čija su istraživanja postavila temelje modernoj mehanici i fizici. Rođen je u Pizi. Uglavnom je obrazovan u manastiru Valombroza pored Firence, a na univerzitetu u Pizi studirao je od 1581. do 1585. godine. Ubrzo posle toga, neko vreme je predavao na firentinskoj Akademiji. Na univerzitetu u Pizi je predavao matematiku od 1592. do 1610. Bio je filozof i matematičar kod velikog toskanskog vojvode od 1610. pa do kraja svog života. U okviru naučne revolucije odigrao je značajnu ulogu u razvoju moderne nauke. Unapredio je teleskopske instrumente i sistematski posmatrao nebo, što je za posledicu imalo otkriće i analizu Jupiterovih satelita, Sunčevih pega, Mesečevih kratera i Mlečnog puta. Drugi veliki Galilejev doprinos je pozitivan nastavak istraživanja Kopernikovog heliocentričnog sistema, naročito otkrićem Venerinih mena. Istraživao je takođe zakonitosti kretanja tela, zakon gravitacije i začeo ideju principa relativnosti. 

Mlečni put

Mlečni put je premošćena spiralna galaksija u kojoj se nalazi naš Solarni sistem i koja je član Lokalne galaktičke grupe unutar Virgo superjata galaksija. Naziv „mlečni put” je izveden od izgleda naše galaksije gledano sa Zemlje u noćno nebo na kome se može videti svetla traka formirana od gusto poređanih zvezda, koje se ne mogu pojedinačno razlikovati golim okom. Procenjuje se da Mlečni put sadrži 100–400 milijardi zvezda. Verovatno postoji bar 100 milijardi planeta u Mlečnom putu. Solarni sistem je lociran unutar diska, oko 26.000 svetlosnih godina od galaktičkog centra, na unutrašnjem obodu jedne od spiralnih akumulacija gasa i prašine zvanog Orionov krak.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------- 

Zanimljivosti o Mlečnom putu 

Naučnici veruju da 90% mase naše galaksije sadrži mračnu materiju, što je u stvari galaktički Halo. To znači da sva „svetleća materija“ – ono što vidimo golim okom ili teleskopima čini manje od 10% Mlečnog puta. Galaktički halo je zona koju zapravo čini mnoštvo zvezda, gasova i crne materije, a kojom su okružene spiralne galaksije, u koje spada i naša galaksija Mlečni put.

Najveće galaksije u svemiru imaju supermasivnu crnu rupu u svom centru, a od Crne rupe nije izuzet ni Mlečni put. Centar naše galaksije se naziva Sagittarius A*, i predstavlja masivni izvor radio talasa zbog čega naučnici veruju da je u pitanju Crna rupa čiji je poluprečnik oko 22,5 miliona kilometara, što je otprilike ista dužina onoj koju ima Merkurova orbita.

Sunčeve pege

Sunčeve pege su privremene pojave na površini Sunca (fotosfera), koje se vizuelno pojavljuju kao tamne tačke u odnosu na okolna područja. One su nešto hladnije od okoline fotosfere, a izgledaju kao tamne pore, koje se brzo prošire i žive nekoliko nedelja. To su područja površine Sunca na kojim postoji izbacivanje sunčeve plazme sa njegove površine prema Kosmosu. One mogu biti vidljive sa Zemlje i bez pomoći teleskopa. Pege se obično javljaju u parovima kao pega vodilja i pega pratilja. Obe stvaraju veoma snažno magnetsko polje suprotnog polariteta.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Zanimljivosti of Sunčevim pegama 

Pege se javljaju periodično, a postoje i godine kada se tokom nedelja ne pojavi ni jedna pega. To se naziva minimum sunčeve aktivnosti. Zatim dolaze godine kada se broj pega povećava do maksimuma od oko 100 i to je tzv. maksimum sunčeve aktivnosti. Period između dva minimuma se zove ciklus sunčeve aktivnosti i on traje oko 11 godina. 

Albert Ajnštajn(1879-1955)

Albert Ajnštajn bio je teorijski fizičar i univerzitetski profesor. Ajnštajn je jedan od najvećihumova i najznačajnijih ličnosti u istoriji sveta. Formulisao je specijalnu i opštu teoriju relativnosti kojima je revolucionisao modernu fiziku. Pored toga, doprineo je napretku kvantne teorije i statističke mehanike.

Teorija Relativnosti

Teorija relativnosti u fizici je teorija koja se bavi analizom fizičkih zakona i merenja čiji se rezultati menjaju u zavisnosti od kretanja i položaja posmatrača. Stoga se u teoriji relativnosti analiziraju i interpretiraju merenja obavljena od strane više posmatrača koji su u relativnom kretanju u odnosu jedan na drugog. U klasičnoj fizici je opšteprihvaćeno da će posmatrači bilo gde u kosmosu, bez obzira da li su u pokretu ili statični, dobiti iste rezultate merenja prostora i vremenskih intervala.

E=MC2

Danas u fizici postoje dve teorije relativnosti, jedna se zove specijalna (posebna) teorija, a druga opšta teorija relativnosti. Albert Ajnštajn je predstavio posebnu teoriju 1905. godine, a opštu 1916. godine. Dok se posebna teorija relativnosti prevashodno bavi električnim i magnetnim fenomenima i njihovom propagacijom u prostoru i vremenu, opšta teorija je razvijena s ciljem da odgovore na fenomen gravitacije. Obe teorije se koncentrišu na nova shvatanja prostora i vremena, shvatanja koja se duboko razlikuju od onih koja se koriste u svakodnevnom životu.

Veliki prasak

U fizičkoj kosmologiji, Veliki prasak predstavlja naučnu teoriju o poreklu univerzuma kao o širenju prostora i materije, koji je u početku bio beskonačno mali prostor beskonačno velikog pritiska i toplote u nekom konačnom vremenu u prošlosti. Sama ideja je nastala iz posmatranja koja ukazuju na to da crveni pomak galaksija (Hablov zakon) pokazuje da se galaksije udaljavaju jedne od drugih, što navodi na tvrdnju da su galaksije bile nekad međusobno mnogo bliže nego danas. Sam termin „Veliki prasak“ se koristi i u užem smislu da ukaže na tačku u vremenu kada je posmatrano širenje univerzuma počelo (Hablov zakon) - otprilike pre oko 13,7 milijardi godina - i u širem smislu da ukaže na preovladavajuću kosmološku paradigmu koja treba da objasni poreklo i evoluciju kosmosa. 

Edvin Habl(1889-1953)

Edvin Pauel Habl je bio američki astronom koji je odigrao ključnu ulogu u uspostavljanju oblasti vangalaktičke astronomije i koji se generalno smatra jednim od najvažnijih opservacionih kosmologa 20. veka. Osim što je bio začetnik teorije o samom početku univerzuma, pružio je značajan dokaz da su mnogi objekti klasifikovani kao magline zapravo bile galaksije izvan Mlečnog puta. Pre Drugog svetskog rata, otkrio je asteroid ''1373 Cincinnati'' i u relativno istom vremenu objavio dve knjige; ''Opservacioni pristup kosmologiji'' i ''Carstvo maglina''.

''Teorija svemira''

Svemir se uobičajeno definiše kao sve što postoji, sve što je ikad postojalo, i sve što će ikad postojati. Prema našem današnjem razumevanju, svemir se sastoji od tri konstituenta: prostor-vreme, formi energije, uključujući elektromagnetnu radijaciju i materiju, i fizičkih zakona koji ih povezuju. Svemir isto tako obuhvata sav život, svu istoriju, a neki filozofi i naučnici čak sugerišu da obuhvata i ideje kao što je Matematika.

''Antička ideja''

Pokušaji da se shvati sam smisao Svemira sa najveće tačke gledišta su napravljeni u Kosmologiji, nauci koja se razvila iz Fizike i Astronomije. Međutim, prva pitanja o postojanju svemira su bila oformljena još u antičkoj Grčkoj. Smatra se da su prvi filozofi koji su postavili pitanje o suštini svemira (prirode, praelementa) bili predsokratovci iz Mileta, počevši od Talesa (oko 6. veka p.n.e.), koji je tražio pramateriju svega postojećeg.

Niko nije imao konkretnu ideju o svemiru koja je mogla da se prikaže vizuelno. Međutim, jedan od velikih naučnika i filozofa iz stare Grčke je došao do nekog prvog modela. 

Poznati filozof Aristotel je pažljivo osmislio model vasione. Predstavio je sistem u kom je Zemlja u centru svemira sačinjenog od preko 50 koncentričnih kristalnih sfera. Zvezde su pričvršćene na poslednju sferu, a planete na sfere bliže centru. Sve van Zemlje bilo je večno i nepromenljivo. Iako nam ovakve ideje danas možda deluju čudnovato, one su znatno uticale na naučnike čitavih 2000 godina. 

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

*U fascikli ''Modeli svemira'' nalaze se dodatni modeli svemira koji podržavaju ovu temu.